Badem je drvenasta biljka sa belo-ružičastim cvetovima i koštuničavim plodovima. Postoje dve osnovne podvrste: gorki badem (koristi se u alternativnoj medicini) i slatki badem (koristi se za prehranu, posebno prilikom izrade kolača). Drvo je visoko oko 4 metra. Listovi su dugi i šiljasti. Cvetovi su ružičaste boje. Plod je duguljasta koštica s jednom, ređe dve semenke, prevučene smeđom kožom koja u toploj vodi omekša i lako se skida sa jezgra sastavljenog od dva uljasta, pljosnata i mesnata kotiledona. Bere se krajem leta, kad seme potpuno dozri. Badem je uglavnom stranooplodan, pa pri zasnivanju zasada treba posaditi 2-3 sorte približnog vremena cvetanja. Najviše gaji u primorskim i mediteranskim oblastima.
Voćne sadnice badema, sorte "Teksas" je poreklom iz Kalifornije. Cveta kasno, plod je krupan oko 4,3 g, duguljastog oblika, mekane ljuske, vrlo kvalitetnog jezgra. Dvostrukih jezgara je oko 35%. Počinje da zri u drugoj polovini avgusta.
Voćne sadnice badema, sorte "Markona" rađaju i u našim krajevima, ali ne podnose niske temperature. Plod je elipsasto pljosnatog do okruglog oblika s jednom "semenkom". Prosečna masa jezgra je 1,68g, a popunjenost (randman) je 39%. Nema dvostrukih jezgara.
